#59: Što je tebi dovoljno u ovom trenutku?

Jesi kada razmišljao/la o onoj prvoj kavi koju popiješ u danu?

Ja jesam. 

Jer je toliko puta znam jednostavno ‘’ubaciti’’ u sebe. 

I znam se zateći da se pitam: ‘’Kakav okus je imala? Koje temperature je bila? Jesam li uživala u njoj?’’

Tako često jurimo kroz svoje dane, a nemamo na pameti da je ovaj dan koji smo dobili jedan jedini. Jedinstven samo što postoji. 

I baš mi smo sretnici koji možemo biti u ovome danu.

I onda ga iskoristimo trčeći negdje.

Žurimo bez cilja.

Krivimo vrijeme da ga nije dovoljno, a istina je da - mi sami ne znamo što je nama dovoljno. 

Možda da samo zastaneš na trenutak i zapitaš se: ''Što je meni dovoljno u ovom trenutku? Čega mi nedostaje? Za čime možda žurim? Je li ovo za čime žurim uistinu ono što i želim?''

Odgovori na ova pitanja ti možda neće doći lako jer ona su alat kojim vježbamo svoje razmišljanje na ovakav način.

Mene je pitanje ‘’Što ti uistinu želiš?’’ u samim počecima, kada sam si ga počela postavljati, užasno živciralo.

''Kako misliš što ja želim? Pa želim dobru tjelesnu formu, novac, ljepši stan'', bili su prvi odgovori.

No, postavljanjem jedno te istog pitanja shvatila sam da želim nešto sasvim drugo.

Vrijeme za čitanje knjiga, mirno jutro za otići na trening, popiti kavu, pročitati knjigu, fleksibilan raspored da mogu otići raditi ili pisati objave, seminare u kafiću. Da želim slobodne vikende kako bih odlazila na planinarenje, penjanje, putovanja. 

Ovakva jednostavna pitanja toliko mogu prodrmati sve u nama.

Ali samo kada uistinu stanemo i pogledamo u sebe i upitamo se.

U žurbi dolaze odgovori koji su nam društveno servirani.

U povlačenju u sebe, tišini, dolaze odgovori koje se bojimo izgovoriti jer su istinski naši.