#100: O autentičnosti

Što je autentičnost i zašto ju je ponekad teško pokazati?

Autentičnost bih definirala kao ono nešto baš naše. Ono što mi smatramo da je dio nas i jednostavno se neće promijeniti kakve god okolnosti bile. Da, prilagodit ćemo se, ali autentični mi smo oni koji unatoč situaciji zadržavamo taj jedan dio sebe koji je samo naš.

To može izgledati kao da sam ja osoba koja jednostavno ne preferira izlaske i tulume do kasno u noć nego radije odlazi rano spavati, a jutra iskorištava za trening.

Može izgledati da umjesto društvenih mreža, ograničavam vrijeme na istima i jednostavno provodim više vremena vani, s meni dragim ljudima.

Može i izgledati tako da odbijam sudjelovati u akcijama ili situacijama koje nisu u skladu sa mnom.

Kako znam da nešto nije u skladu sa mnom?

Tako što sam naučila slušati sebe, isprobavati - kakav osjećaj mi budi određena akcija, određene izgovorene riječi?

Kada se tijelo buni, ja znam da to nije to. TO nije ono što JA želim i u što istinski vjerujem.

Dugo sam mislila da je autentičnost nešto što se savladava posredno, dodatno uz osobni razvoj.

Ono što sam naučila jest da ona dolazi zajedno s osobnim razvojem.

Kada upoznajemo sebe na onoj dubljoj razini, tada izvlačimo i ono iz sebe što ja nazivam autentičnošću.

I ona izgleda različito za svakog od nas.

I najbolje od svega je da kad odaberemo biti autentični, izabiremo sebe, a onda i drugima pokazujemo da je moguće slijediti sebe, biti okej sa sobom i da je okej da se takvi nećemo svidjeti svima.

Mi se sviđamo sebi - što je bitno da bismo mogli uopće i stupati u odnose s drugim ljudima.

Autentični mi pronalazimo autentične osobe.

Upoznavanjem sebe mi zapravo upoznajemo i dajemo priliku drugima da ih upoznamo baš onakve kakvi jesu.

Davanjem dozvole za vlastitu autentičnost, dajemo priliku i dozvolu drugima da pokažu svoju.